Спорт

Na putu ka takmicenju


Prodje 3 meseca i vec je stigla 2. faza Brazilskog sampionata u veslanju havajskog kanua, Aloha Spirit (ima 4 faze).

Prva faza je bila na ostrvu Ilhabela u drzavi Sao Paulo. Sada je u gradu Cabo Frio u drzavi Rio de Janeiro.

Ja se ove godine takmicim u kategoriji debitanata.

U prvoj fazi sam se takmicio ekipno, 6 osoba u jednom kanuu. I od 6 ekipa bili smo peti.

Ovaj put smo svi trenirali mnogo vise.

Ja cu se ovaj put takmiciti u pojedinacnoj i grupnoj postavi. Bice mi prvi put da se takmicim na individualnom kanu.

Grupno ocekujemo medalju ovaj put,  a i ja sam se naostrio da uzmem medalju i na pojedinacnom.

Trka na individualnom kanu je u subotu u 20h30 po srpskom vremenu i ima 6km.
Trka na grupnom kanu je u nedelju u 13h po srpskom vremenu i ima 6km.

Ja sam sad u putu u kolima sa Rodrigom i njegovom zenom Taiz. Ostatak kluba ide kolima i busom. Ja cu se u nedelju nocu vratiti busom.
Moj drug sa faksa i orijentiringa Vladan je ovde u Sao Paulu sa zenom Sonjom i oni ce ovaj vikend preci 500 km da bi me bodrili. Alea a le!!!! :)

I ovaj put sam pripremio srpsku zastavu za podijum i gomilu nalepnica srpske zastave velicine vizit karte da podelim drustvu kao poklon.

P.s. Prethodne nedelje je bilo jedno manje takmicenje u Sao Paulu i tu smo ekipno uzeli 2. mesto. Tako da jedna medalja vec stize kuci ;)

image

image

Categories: Доживљаји, Outrigger paddling | Oznake: , , , , , , , , , , , , | 1 komentar

Montao đi Trigo


ilha6Ovaj  vikend ćemo malo da se spustimo do plaže i veslamo sa Kaiom (Caio)“, obavestio me je Markus u petak na poslu. FENOMENALNO!! Veslati havajski kanu i ne ići na okean je isto što i pecati u ribnjaku i nikada ne otići na reku. Nismo otišli sa jasano definisanim planom, a na licu mesta smo odlučili, pošto je more bilo mirno, da odemo do ostrva oko 12 kilometara udaljenog od obale, Pšenična Planina iliti Montao đi Trigo (Montão de Trigo).

Ovo ostrvo je poznato po tome što je naseljeno. Ima zajednicu od oko 50 ljudi. Svi su u srodstvu i ostrvo pripada njima. Infrastruktura ne postoji. Koriste se generatori na benzin da bi imali malo struje. Za sve moraju da idu do grada preko puta. Uglavnom se hrane ribom i pirinčom (ili pirinčem? … Slaaaađooooo??). Jako su siromašni i svaka pomoć im je jako dobrodošla. Ljudima sa strane je zabranjeno da se usidre oko ostrva. No, kako Kaio poznaje ljude odatle bili smo lepo primljeni i mogli smo da ostavimo naše kanue na njihovim dokovima i da gnjurimo u njihovom „bazenu“, kako ga zovu. Pošto plaža ne postoji na ostrvu, dokovi su napravljeni od krupnih grana iznad stenja. Pri našem odlasku su se našalili (kao i svi ostali Brazilci do sada) da im sledeći put dovedem prijateljice iz Srbije. Rekoh im da ću poneti slike sledeći put, a oni su mi rekli da za to nema optrebe i da možemo preko fejsbuka jer ga imaju preko 3G-a na telefonu :))  Markus, Kaio i ja se nasmejasmo jer nismo očekivali da će oni imati 3G na telefonima i to ovde na ostrvu :)

ilha13Veslajući do ostrva, krenuli smo oko 8 ujutru, more je bilo glatko poput stakla u nekim momentima i srebrne boje. U jednom trenutku i jedna leteća ribica izletela ispred nas i odletela podalje. Ambijent me je potsetio na Piove avanture. Dan za pamćenje.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Categories: Доживљаји, Плаже, Путовања, Outrigger paddling | Oznake: , , , , , , , , , , , , , , | 5 komentara

U harmoniji sa vodom


Tek je 18h. Nedeljno poslepodne se približilo kraju. Hladna kiša rominja od podneva. Cimeri su u duksericama. Šum automobila koji jure mokrim asfaltnim putem dopire koroz prozore na kipanje. Ova stolica sa drvenim naslonom mi i ne prija nešto posebno, mada da budem iskren, jedino bi mi jedna dobra masaža prijala u ovom trenutku. Trbušnjaci, leđa, ramena i bicepsi mi se žale otkako se jutarnji trening završio. Boli. I treba da boli. Ne žalim se. Pred mojom ekipom su još 4 dana treninga i jedan dan odmora pre prvog učešća na najvećem Brazilskom prvenstvu u veslanju havajskog kanua, Aloha Spirit. Jako sam uzbuđen i jedva čekam da se kanui postroje jedan pored drugog i da čujem zvuk sirene. Takmičenje se sastoji iz 4 etape na 4 fantastične plaže: Ilja Bela, Rio de Žaneiro, Vitoria i Florianopolis. Na kraju godine se sabiraju poeni i proglašava najbolja ekipa. Ja veslam za SP VA’A, klub iz Sao Paula i nosim titulu kapitena. Na ovom takmičenju postoje 3 kategorije: debitanti (prva godina takmičenja), profesionalci (više od godinu dana takmičenja), masteri (preko 40 godina starosti). Moja ekipa spada u prvu kategoriju.

Traditional-outrigger-canoePostoje različiti modaliteti zavisno od broja ljudi u kanuu. Najzastupljeniji su OC 1 (jedna osoba), OC 2 (dve osobre) i OC 6 (šest osoba). Kanui su predviđeni za okean i prilagođeni su veslanju po talasima. Cilj takmičenja je preći određenju kilometražu za što kraće vreme i brže od ostalih takmičara, ali ono što je ideja je da celi kanu (svi veslači) stignu zajedno u harmoniji i svaki put brže od njih samih. Ovde se takmičimo protiv jučerašnjih nas. Ideja je da svi veslači (dvoje ili šest) budu u totalnoj harmoniji sa vodom i totalno sinhronizovani između sebe. Jedino kada svi veslači ulaze u vodu svojim veslima u isto vreme kanu ima šanse da dobije na brizini (jednostavan zakon fizike). Kada govorimo o kanuu od 6 osoba, što predstavlja glavni modalitet na takmičenjima i jedno savršeno iskustvo, svaka klupa (pozicija) ima svoju ulogu. Prva i poslednja klupa su najbitniji iz tehničkog ugla. Prva daje i održava ritam. Mora da održi harmoniju u veslanju svojim primerom. Bez obzira šta se dešavalo sa strane ili unutar kanua, prva klupa mora da obuzda svoje emocije i da održi ritam koji celi kanu prati. Ako se prva klupa slomi celi kanu će se slomiti jer neće imati referencu. Naziv osobe sa prve klupe je Voga. Poslednja klupa, je kapetan lađe. Zadaje pravac kanua svojim veslom, vesla, odgovoran je da svih petorica veslaju sinhronizovano. Naziv ove osobe je Lemi. Jedino Lemi može da viče i izdaje naredbe za povećanje ritma, dodavanje snage i definisanje strategije tokom veslanja. On bi trebao da bude lider ekipe, da je motiviše i da je gura napred. Klupa dva mora da kopira Vogu kako bi cela ekipa bila sinhronizovana. Klupa Dva prenosi informacije do Voge i ispravlja ga kada zatreba. Klupe Tri i Četiri su motori kanua.To su najjači ljudi u ekipi. To su životinje :). Klupa Pet je pomoćnik Lemija i dođe mu kao Nitro. Ako je Petica jaka, kanu leti u mirnim vodama ;).

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

U mojoj ekipi ja sam na poziciji Voge i to je jedan veliki izazov za mene zbog mog temperamenta. Kris zeza kako Nenad u pojedinim momentima urlikne i krene da se transformiše u Hulka i da vesla k’o lud. Pa on mora da mu vikne da se smiri i održi ritam. To se obično dešava kada nam se neki drugi kanu približi na treningu. Na jednom treningu je naš kanu na svakom pravcu izlazio na vodeću poziciju, ali su ostali kanui skraćivali krivine kako bi izašli ispred nas. Ja sam tu vikao: „Naši ste!“ i ubrzavao veslanje gubeći ritam, što je ubijao ostatak kanua. Lemi na tadašnjem treningu je bio naš trener. U jednom trenutku sam ga bio toliko iznervirao da se uspravio na kanuu i viknuo da začepim usta. Ja ga, mučenik, nisam ni čuo :). Pokazao sam volju i krv u očima, ali sam totalno pogrešio u svemu ostalom na ovom treningu. Od tada sam imao duga teorijska predavanja o važnosti moje pozicije za psihološki balans kanua i harmoniju istog, kao i o negativnom uticaju vikanja tokom veslanja (gubi se na snazi). Posvećeno mi je dosta vremena da razumem bolje naše telo i tehnike veslanja. Idem i na dodatne časove vikendima. I dalje znam mnooooogo malo i imam mnooooogo toga još da naučim, ali sam Voga i kapiten ekipe debitanata koji će predstavljati naš klub na prvoj etapi Brazilskog takmičenja. I osećam jaku odgovornost zbog toga.

Drži te mi palčeve. To je sledeći vikend.

Categories: Доживљаји, Outrigger paddling | Oznake: , , , , , , , , , , , | 3 komentara

Create a free website or blog at WordPress.com.