Фудбал

Ja hoću ćuuuu


Iiiidemo hit karnevala 2012-te!!! ;)

Pesma je smešna koliko je jednostavna, ali je bio bukvalno najveći hit karnevala i dan danas se đuska i zeza sa ovom pesmom. Tako moj kolega Glauber svaki put kada izvrši neku dobru prodaju uleti u našu kancelariju i krene da đuska i pevuši ovu pesmicu a mi mu se pridružimo. Pesma je postala hit, nakon što je Nejmar počeo da je đuska nakon gola. Eu keru ćuuuuuu ;))

Par relevantnih informacija da bi se razumela pesma: Gojanja i Minas su države u Brazilu poznate po lepim devojkama; Na severoistoku su najlepše plaže Brazila i najslobodnije cure; Santos je naziv kluba i grada  u kome igra trenutno najpoznatiji i najomiljniji brazilski fudbaler Nejmar (Neymar)

Eu quero tchu, eu quero tchá                                                  Ja hoću ću, ja hoću čaa
Eu quero tchu tchá tchá tchu tchu tchá                              Ja hoću ću ča ča ću ću ča 
Tchu tchá tchá tchu tchu tchá (2x)                                       Ću ča ča ću ću ča (2x)

É isso ai galera, esse é o novo hit do João Lucas e Marcelo              E to je to ljudi, ovo je novi hit Žoao Lukasa i Marsela
Tchu tchá tchá                                                                                                     Ću ča ča

Cheguei na balada, doidinho pra biritar,                                                  Stigao sam na žurku, rešen da se odvalim, 
A galera tá no clima, todo mundo quer dançar,                                    Ekipa je u raspoloženju, svi žele da igraju,
Uma mina me chamou, e disse „faz um tchu tchá tchá“,                     Jedna cica me pozva, i kaže „sviraj ću ča ča“,
Perguntei o que é isso, ele disse “ vou te ensinar“.                                Pitah šta je to, ona kaže „ja ću da te naučim“.
É uma dança sensual, em goiânia já pegou,                                             To je jedna igra senzualna iga, u Gojanji već pali,
Em minas explodiu, em Santos já bombou,                                             U Minasu eksplodirala, u Santosu već kidala,
No nordeste as mina faz, no verão vai pegar,                                         Na severoistoku cure igraju, na leto će da raspali
Então faz o tchu tchá tchá, o Brasil inteiro vai cantar.                       Tako da sviraj ću ča ča, ceo Brazil će pevati.

Com João Lucas e Marcelo,                                                                           Sa Žoao Lukasom i Marselom,

Eu quero tchu, eu quero tchá                                                                       Ja hoću ću, ja hoću čaa
Eu quero tchu tchá tchá tchu tchu tchá                                                   Ja hoću ću ča ča ću ću ča 
Tchu tchá tchá tchu tchu tchá (2x)                                                            Ću ča ča ću ču ča (2x)

……

Evo i Nejmara kako đuska:

Categories: Карневал, Музика, Сертанејжо, Фудбал | Oznake: , , , , , , , , , , , , , , , | 1 komentar

Šta je to „gandula“?


Pa, ne maže se na hleb, ali ne bih da ulazim u šašave ideje koje možete imati ;P

Image

Fernanda Maia je proslavila posao „gandula“ svojim ekstra brzim dodavanjem lopte. Videla je da će lopta otići u aut i odmah se pripremila da odradi svoj deo posla. Zahvaljujući brzom pasu, Botafogo je nastavio svoju akciju u sličnom tempu i postigao prvi gol na utakmici. Na kraju, Botafogo odlazi sa pobedom od 3 prema 1 i kao šampion drugog kola Rio de Žaneira, a Fernanda odlazi sa nacionalnom popularnošću, pozivom za slikanje u Playboy-u i mnogim gostovanjima.

Gandula je naziv osobe koja dodaje lopte na utakmicama. Uglavnom su to devojke, ali ima i momaka. Nema pravila.

Snimak sa utakmice:

Lepa Fernanda:

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Categories: Актуелне вести, Спорт, Фудбал | 2 komentara

Бразил током Светског првенства


E било je баш онако како нисам очекивао. Надао сам се да ће бар Бразил стићи до финала,aл’ ето ти га сад. Задесиш се у земљи фудбала током Светског првенства и они испадну пре финала. То, није добро. То није фер. Бразилци се нису ни изненадили што нису прошли даље јер нису ни били задовољни својим тимом, тј. тимом који је тренер Дунга одабрао, па самим тим и тренером. Не воле га уопште. Један од разлога је што није звао Роналдиња у репрезентацију. А сигурно се питате како изгледа Бразил када њихова репрезентација игра. Кренућемо одмах.

Прва ствар коју морате да знате је да не носите Аргетински дрес и да су Аргентинци „геј“ :) . Велико ривалство влада међу њима и када је у питању фудбал не воле се уопште. Тако на пример, у петак није било ватромета јер је Бразил изгубио, али га је зато и те како било у суботу када је Аргентина испала. Снимци на којима се Марадона нервира се већ 3 дана врте на свим каналима. Изгледа да су на свој пораз заборавили и свима је пао камен са срца. Освојиће следећи куп, није проблем. Не би било занимљиво да су освојили и овај. Тако барем они кажу.

Овде се свака утакмица прославља великим журкама у најпрометнијој улици. Опасни момци са јаким озвучењима поделе улицу између себе и пуштају своју музику из својих кола. Сви се радују, дувају у вулвузеле и сви су у дресовима. Заправо још на дан утакмице сви иду на посао у дресовима и наравно, ништа не ради када Бразил игра утакмицу. Неки одлазе својим кућама и праве велике породичне ручкове да се победа прослави, а остали иду у кафиће или се окупљају са друштвом у кућним варијантама. С тога су и велика разочарења када се не постигне жељени резултат. Када је Бразил одиграо нерешено у групи, остао је и квалификовао се као први у групи, али то је такво разочарење било за њих да је то неописиво. Људи су били сморени и љути и само су коментарисали Дунгу. Када кажем људи мислим и на цуре. Оне су ватрени навијачи и, као и мушки, обожавају своју репрезентацију и сваког играча. Само што за разлику од момака, оне не псују већ плачу кад Бразил игра лоше.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Дакле, пар дана је пред почетак такмичења. Све продавнице су у зелено-жутим бојама. Хаубе аутомобила су прекривене заставама, а на прозорима им вијају мале, амбасадорске заставице. По неки бицилиста такође има заставицу. Ја је нисам имао, па сам заставу, коју су ми поклонили када сам слетео, везивао за ранче које сваки дан носим на леђима док окрећем педале ка послу. На дан утакмице сви су у дресовима или бар у бојама Бразила. Пар сати пред утакмицу лудило креће. Иако је дан, ватромети прште, вулвузеле трубе, људи се деру и једни другима свирају и машу из аутомобила. За сваки гол се дешава све ово само још јаче. Излазе у ходнике и на тереасе и деру се што јаче могу. Е да, на улицама нема никога у то време. Ни-ко-га!!! А онда се након утакмице сви сјате у ту главну улицу и прослављају неколико сати. Улични продавци се опаре на пиву и лошем роштиљу, ал’ и код нас је тако у таквим ситуацијама. Нредних неколико дана на ТВ-у се нон стоп врте победоносни голови Бразила и анализирају њихове акције.

Три утакмице за прво место у групи и победа за четврт-финале и нађох се 20 минута пред почетак утакмице за полфинале. Раћендра је свратио да ми се јави и донесе филм који сам му позајмио пар дана раније („Тропа де Елите“, онај што сам успео да набавим превод). Пошто је било време ручку нисам укапирао да то што људи увелико одлазе значи да ја имам календар утакмица са штампарском грешком. Бразил тај дан није играо у 15:30, већ у 11. Е, до ђавола! Но, телефон звони и то је Везли. Ајсековци се питају где сам и хоће да дођу по мене. Дођите што пре, молим вас! Први гол, и на жалост једини, дочеках у колима. Штета баш, штета је и Неда Украден… Роштиљ је скоро био спреман и Хуго нас је брзо спровео на кров своје куће и ту смо дочекани уз осмехе и добро расположење. Полувреме и ручак су прошли ОК, а онда 1:1 и мук. Неки би разменили по коју реч, ал’скоро да се није ни причало. Нова тура меса је цврчала на усијаним решеткама, а ветрић је лагано смакао пар салвета на под и нико није одреаговао. А онда 1:2 и тотални мук. Момци крећу да псују сваки лош потез судије и својих играча. Њихове очи постају црвене и влажне. Не трепћу и постепено губе контролу над својим вилицама. Моје скандирање и обећавање да ћемо дати гол, јер смо ми Бразил и имамо још 25 минута, још увек одзвања у глувој просторији. Изгубише играча и то је било то. Цурама су текле сузе, а момци су одлазили у тоалет, шетали по тереаси у позадини или гледали у зграде у даљини. То је било то. Мртви погледи, слегнута рамена и уплакани Хулио Цезар на екрану. Грлили смо се и тешили једни друге. Мени је било крвио, али нисам могао осетити толику тугу, тако да сам био један од главних „тешача“. „Ненат(д), слагао си нас. Нисмо дали гол“, неки се и наљутише.

Телевизор је морао бити угашен и музика је морала бити пуштена. „Тунак тунак“ је одрадио свој део и половина се већ осећала боље. Друга половина се разиграла убрзо након тога. Није ми се врћало на посао, па сам остао мало дуже. Ионако, све те сате морам да одрадим касније. Карол ме је одвезла назад. Колеге су биле демотивисане и тај дан се није радило како треба, али никоме то није ни сметало. Више од половине се није ни вратило након утакмице. Ко зна зашто? И шта је ту је сад. Важно је да је Марадона плакао и да је неиспаљени ватромет утрошен следећег дана. Данас су сви боље и не причају о свом поразу. А и зашто би, кад је Аргентина изгубила са 0:4. Уплакани Марадона је опет на екрану…

// 26.07.2010. [додатак]  – А на овом линку можете видети како је цео Бразил изгледао током првенства http://www.arara.fr/BBMURSCOPA.html

Categories: Светско првенство 2010. | 4 komentara

Create a free website or blog at WordPress.com.